С октября 2024 года Муниципалитетом города Апатин и Основной школой «Жарко Зренянин» был организован совместный проект – дополнительные занятия по изучению сербского языка для детей из России.
Учимо српски!
Општина Апатин и Основна школа „Жарко Зрењанин“ од октобра 2024. године организују заједнички пројекат – допунску наставу у учењу српског језика за децу из Русије. У првом полугодишту учили смо теме: Поздрав и растанак, У школи, Шта знамо о Србији?, Живот у Србији, Новогодишњи празници. А читамо текстове разних жанрова ћирилицом и латиницом: „Први дан у школи“, „Мала“, „Полазак у школу: страхови и сумње“, „Како учити?“, „Србија је позната по…“, „Спорт у Србији“, „Живот у Србији“, „Слава код Срба“, „Новогодишњи обичаји у Београду и Србији“, „Нова година кроз историју и обичаје“. Научили смо много нових речи и израза и проширили речник: сада знамо да се поздравимо и поздравимо на српском; знамо главне речи из школског живота; сазнали смо имена познатих српских писаца, музичара, спортиста и који су спортови развијени у Србији; сазнали о српској породичној традицији и шта је слава и зашто је толико важна у животу сваког Србина; упознали са историјатом и традицијом прослављања Нове године у Србији.
А у другој половини године више пажње посвећено је темама Кућа и Моја породица. Читали смо текстове: „Традиционална српска кућа“, „Старобеоградска кућа“, „У модерном стану“, „Наш стан“, „Моја породица“, „Моја прича“, „Сусрет“, „Презимена код Срба“, „Надимак најважнији“, „Наш геније“. Сазнали смо како су грађене традиционалне српске куће, каква је била стара кућа у Београду и како се намешта модеран стан. Сада деци неће бити тешко да детаљно опишу кућу или стан. А неколико часова је такође било посвећено теми „Моја породица“, читали су различите текстове и сада сви знају како да детаљно испричају о себи, својој породици и како да правилно назову родбину на српском.
Дотакли су се и теме „Надимак“ – шта је то, ко га даје и како надимак карактерише особу.
Посебно су биле интересантне теме везане за српску традицију и значајне празнике.
23. маја 2025. године разговарано је о Дану словенске писмености и културе који се обележава 24. маја, о активностима браће Ћирила и Методија, о стварању ћирилице и глагољице, о распрострањености писма широм света и о томе које земље данас користе ћирилицу и/или глагољицу.
Решавали су српске народне загонетке, покушавали да изговоре српске брзалице и разбрајалице.
А 27. јануара 2025. године учествовали су на приредби посвећеној Светом Сави (Светосавска академја). Читали смо песме на руском језику: из предговора књизи Драгана Лакичевића „Штап Светог Саве: легенде” и „Свети Сава српски” Богдана Филатова. А многи су први пут видели обред Сечења погаче и заједно са осталим ђацима пробали погачу и жито (празнично јело од пшенице).
Током целе године, једном месечно у библиотеци школе „Жарко Зрењанин“, уз велику подршку учитеља Николе Илића, упознавали смо се са животом и делом знаменитих Срба и правили обележиваче са портретима знаменитих Срба и подацима о главним тренуцима њиховог рада. И добили смо колекцију од 8 обележивача.
Започели смо наш циклус часова упознавања са животом и делом Вука Караџића и научили главни закон српског језика: пиши као што говориш, а читај како је написано.
Упознавши друге славне Србе, сазнали смо:
– Свети Сава је заштитник учитеља, школараца и студената, а 27. јануара обележава се православна школска слава.
– Зашто Николу Теслу називају „човеком који је измислио 20. век“.
– Доситеј Обрадовић је био оснивач и професор Велике школе, која је касније постала Београдски универзитет.
– Јован Јовановић Змај није био само песник, преводилац, писац, већ и лекар.
– Књижевник, песник, дипломата Иво Андрић крштен је именом Иван, а 1961. добио је Нобелову награду за књижевност.
– Доктор, ботаничар, професор Јосиф Панчић направио је хербаријум, који је један од најзначајнијих и најбогатијих хербаријума у југоисточној Европи.
–Душан Радовић, новинар, писац, уредник, најширој је публици познат по својим афоризмима, којима је будио Београђане на таласима радија „Стубија Б“. Поред тога, написао је многа дела за децу, укључујући „Капетан Џон Пиплфокс“. На прошлој лекцији смо разговарали о најпознатијим чињеницама о Србији, збуњени питањима о локацији Србије на мапи света и шта се налази на територији Србије (заштићена подручја, мостови, паркови…), креирали текстове о обрађеним темама („Кућа“, „Надимак“, „Неколико речи о мени…“, „Моја породица“, „Један од најпознатијих Срба је…“, “ У школи“), упознали смо афоризме познатих писаца и филозофа (писани на руском и српском језику), расправљали о њиховом значењу и покушали да их напишемо калиграфским рукописом, према узорку, поштујући сва правила писања великог слова у српском језику. Много тога је урађено, али има и на чему да се ради! Деца су се изборила са свим задацима и добила награде.
Настава је по први пут организована у Апатину и помогла је деци не само да науче основе српског језика, већ и да се боље упознају са вредностима, историјом и културом Србије.
Учење српског језика је фасцинантно путовање у свет богате културе и историје. Развијање језичких вештина помоћи ће деци да боље разумеју и комуницирају са српском културом. А утицај руског језика само ће помоћи да ово путовање буде узбудљиво.
Надамо се да ћемо следеће године наставити пут у свет српског језика.
Татјана Познановић, филолог
