У нашој школи се учи, машта и воли!

Учим сербский

С октября 2024 года Муниципалитетом города Апатин и Основной школой «Жарко Зренянин» был организован совместный проект – дополнительные занятия по изучению сербского языка для детей из России.

В первом полугодии мы изучили темы: Приветствие и прощание, В школе, Что мы знаем о Сербии?, Жизнь в Сербии, Новогодние праздники. И читали тексты различного жанра на кириллице и латинице: «Први дан у школи» (драмски текст), «Мала» (песма), «Полазак у школу: страхови и сумње», «Како учити?», «Србија је позната по…», «Спорт у Србији», «Живот у Србији», «Слава код Срба», «Новогодишнији обичаји у Београду и Србији», «Нова година кроз историју и обичаје». Узнали много новых слов и выражений и пополнили свой словарный запас: теперь знаем, как здороваться и прощаться на сербском языке; знаем основные слова из школьной жизни; узнали имена известных сербских писателей, музыкантов, спортсменов и какие виды спорта развиты в Сербии; узнали о сербских семейных традициях и о том, что такое Слава и почему она так важна в жизни каждого серба; узнали об истории и традициях празднования Нового года в Сербии.
А во втором полугодии больше внимания уделили темам Кућа и Моjа породица. Читали тексты: «Традиционална српска кућа», «Стара Београдска кућа», «У модерном стану», «Наш стан», «Моја породица», «Моја прича», «Сусрет», «Презимена код Срба», «Надимак најважнији», «Наш геније». Узнали, как строились традиционные сербские дома, что из себя представлял старый дом в Белграде и как меблирована современная квартира. Теперь ребятам не составит труда подробно описать дом или квартиру.
И теме „Моја породица“ также посвятили несколько занятий, читали разные тексты и теперь все знают, как подробно рассказать о себе, своей семье и как правильно называть родственников по-сербски.
Затронули и тему «Надимак» – что это такое, кто его дает и как надимак характеризует человека.
Особый интерес вызвали темы, связанные с сербскими традициями и значимыми праздниками.
23 мая 2025 года говорили о Дне славянской письменности и культуры, который отмечается 24 мая, о деятельности братьев Кирилла и Мефодия, о создании кириллицы и глаголицы, о распространении азбук по миру и какие страны используют кириллицу и/или глаголицу сегодня.
Разгадывали сербские народные загадки, пытались произнести сербские брзалице и разбрајалице.
А 27 января 2025 года приняли участие в мероприятии, посвященном Святому Савве (Светосавска академија). Читали стихотворения на русском языке: из предисловия к книге Драгана Лакићевића «Штап Светог Саве: легенде» и «Святой Савва Сербский» Богдана Филатова. И многие впервые видели обряд Сечења погаче и вместе с остальными учениками школы попробовали погачу и жито (праздничное блюдо из пшеницы).
В течение всего года один раз в месяц в библиотеке ОШ «Жарко Зренянин» при большой поддержке педагога Николы Илича мы знакомились с жизнью и деятельностью знаменитых сербов и делали закладки с портретами знаменитых сербов и информацией с основными моментами их деятельности. И у нас получилась коллекция из 8 закладок.
А цикл наших занятий-знакомств начали с жизни и деятельности Вука Караджича и узнали главный закон сербского языка: пиши као што говориш, а читај као што је написано.
Познакомившись с другими известными сербами, мы узнали, что:
– Свети Сава – покровитель учителей, школьников и студентов, а 27 января отмечается православна школска слава.
– Почему Николу Теслу называют „человеком, который изобрел 20 век“.
– Доситей Обрадович был основателем и профессором Великой школы, которая впоследствии стала Белградским университетом.
– Йован Йованович-Змай был не только поэтом, переводчиком, писателем, но еще и врачом.
– Писатель, поэт, дипломат Иво Андрич при крещении получил имя Иван, а в 1961 году получил Нобелевскую премию по литературе.
– Врач, ботаник, профессор Йосиф Панчич создал гербарий, который является одним из самых значительных и богатых гербариев на территории Юго-Восточной Европы.
– А Душан Радович, журналист, писатель, редактор, известен самой широкой аудитории своими афоризмами, которыми он будил белградцев на волнах радиостанции „Стубия Б“. Кроме того, он написал много произведений для детей, среди которых и „Капитан Джон Пиплфокс“.
На последнем занятии мы обсудили самые известные факты о Сербии, ломали голову над вопросами о расположении Сербии на карте мира и что находится на территории Сербии (заповедные зоны, мосты, парки…), создавали тексты по пройденным темам („Кућа“, „Надимак“, „Неколико речи о мени…“, „Моја породица“, „Један од најпознатих Срба је…“, „У школи“), познакомилиись с афоризмами известных писателей и философов (написанными на русском и сербском языках), обсудили их значение и попробовали написать их каллиграфическим почерком, согласно образцу, следуя всем правилам написания прописных букв в сербском языке. Многое получилось, но и есть над чем поработать! Ребята справились со всеми заданиями и получили награды.
Занятия были организованы в Апатине впервые и помогли детям не только в изучении основ сербского языка, но позволили ближе познакомиться с ценностями, историей и культурой Сербии.
Изучение сербского языка – это увлекательное путешествие в мир богатой культуры и истории. Развитие языковых навыков поможет детям лучше понимать и взаимодействовать с сербской культурой. А влияние русского языка только поможет сделать это путешествие захватывающим.
Надеемся, что в следующем году мы продолжим наше путешествие в мир сербского языка.

Учимо српски!

Општина Апатин и Основна школа „Жарко Зрењанин“ од октобра 2024. године организују заједнички пројекат – допунску наставу у учењу српског језика за децу из Русије. У првом полугодишту учили смо теме: Поздрав и растанак, У школи, Шта знамо о Србији?, Живот у Србији, Новогодишњи празници. А читамо текстове разних жанрова ћирилицом и латиницом: „Први дан у школи“, „Мала“, „Полазак у школу: страхови и сумње“, „Како учити?“, „Србија је позната по…“, „Спорт у Србији“, „Живот у Србији“, „Слава код Срба“, „Новогодишњи обичаји у Београду и Србији“, „Нова година кроз историју и обичаје“. Научили смо много нових речи и израза и проширили речник: сада знамо да се поздравимо и поздравимо на српском; знамо главне речи из школског живота; сазнали смо имена познатих српских писаца, музичара, спортиста и који су спортови развијени у Србији; сазнали о српској породичној традицији и шта је слава и зашто је толико важна у животу сваког Србина; упознали са историјатом и традицијом прослављања Нове године у Србији.
А у другој половини године више пажње посвећено је темама Кућа и Моја породица. Читали смо текстове: „Традиционална српска кућа“, „Старобеоградска кућа“, „У модерном стану“, „Наш стан“, „Моја породица“, „Моја прича“, „Сусрет“, „Презимена код Срба“, „Надимак најважнији“, „Наш геније“. Сазнали смо како су грађене традиционалне српске куће, каква је била стара кућа у Београду и како се намешта модеран стан. Сада деци неће бити тешко да детаљно опишу кућу или стан. А неколико часова је такође било посвећено теми „Моја породица“, читали су различите текстове и сада сви знају како да детаљно испричају о себи, својој породици и како да правилно назову родбину на српском.
Дотакли су се и теме „Надимак“ – шта је то, ко га даје и како надимак карактерише особу.
Посебно су биле интересантне теме везане за српску традицију и значајне празнике.
23. маја 2025. године разговарано је о Дану словенске писмености и културе који се обележава 24. маја, о активностима браће Ћирила и Методија, о стварању ћирилице и глагољице, о распрострањености писма широм света и о томе које земље данас користе ћирилицу и/или глагољицу.
Решавали су српске народне загонетке, покушавали да изговоре српске брзалице и разбрајалице.
А 27. јануара 2025. године учествовали су на приредби посвећеној Светом Сави (Светосавска академја). Читали смо песме на руском језику: из предговора књизи Драгана Лакичевића „Штап Светог Саве: легенде” и „Свети Сава српски” Богдана Филатова. А многи су први пут видели обред Сечења погаче и заједно са осталим ђацима пробали погачу и жито (празнично јело од пшенице).
Током целе године, једном месечно у библиотеци школе „Жарко Зрењанин“, уз велику подршку учитеља Николе Илића, упознавали смо се са животом и делом знаменитих Срба и правили обележиваче са портретима знаменитих Срба и подацима о главним тренуцима њиховог рада. И добили смо колекцију од 8 обележивача.

Започели смо наш циклус часова упознавања са животом и делом Вука Караџића и научили главни закон српског језика: пиши као што говориш, а читај како је написано.
Упознавши друге славне Србе, сазнали смо:
– Свети Сава је заштитник учитеља, школараца и студената, а 27. јануара обележава се православна школска слава.
– Зашто Николу Теслу називају „човеком који је измислио 20. век“.
– Доситеј Обрадовић је био оснивач и професор Велике школе, која је касније постала Београдски универзитет.
– Јован Јовановић Змај није био само песник, преводилац, писац, већ и лекар.
– Књижевник, песник, дипломата Иво Андрић крштен је именом Иван, а 1961. добио је Нобелову награду за књижевност.
– Доктор, ботаничар, професор Јосиф Панчић направио је хербаријум, који је један од најзначајнијих и најбогатијих хербаријума у ​​југоисточној Европи.
–Душан Радовић, новинар, писац, уредник, најширој је публици познат по својим афоризмима, којима је будио Београђане на таласима радија „Стубија Б“. Поред тога, написао је многа дела за децу, укључујући „Капетан Џон Пиплфокс“. На прошлој лекцији смо разговарали о најпознатијим чињеницама о Србији, збуњени питањима о локацији Србије на мапи света и шта се налази на територији Србије (заштићена подручја, мостови, паркови…), креирали текстове о обрађеним темама („Кућа“, „Надимак“, „Неколико речи о мени…“, „Моја породица“, „Један од најпознатијих Срба је…“, “ У школи“), упознали смо афоризме познатих писаца и филозофа (писани на руском и српском језику), расправљали о њиховом значењу и покушали да их напишемо калиграфским рукописом, према узорку, поштујући сва правила писања великог слова у српском језику. Много тога је урађено, али има и на чему да се ради! Деца су се изборила са свим задацима и добила награде.
Настава је по први пут организована у Апатину и помогла је деци не само да науче основе српског језика, већ и да се боље упознају са вредностима, историјом и културом Србије.
Учење српског језика је фасцинантно путовање у свет богате културе и историје. Развијање језичких вештина помоћи ће деци да боље разумеју и комуницирају са српском културом. А утицај руског језика само ће помоћи да ово путовање буде узбудљиво.
Надамо се да ћемо следеће године наставити пут у свет српског језика.

Татјана Познановић, филолог