Другу годину заредом, уз подршку Општине Апатин и Основне школе „Жарко Зрењанин“, је била организована допунска настава у учењу српског језика за децу из Русије.
Ове школске године имали смо 36 часова и наставили смо рад на учењу српског језика и развијању комуникацијских вештина ученика.
Фокус је био на развијању практичних вештина деце у разумевању српског говора, коришћењу наученог вокабулара у свакодневној комуникацији и постепеном превазилажењу језичке баријере.
Значајан део рада било је проучавање кратких тематских текстова прилагођених интересовањима и језичким способностима ученика. Ученици су читали текстове на српском језику, учили нови вокабулар, преводили их и радили на разумевању општег садржаја текста. Након читања, текстови су дискутовани; ученици су одговарали на питања, учили да проналазе потребне информације у тексту и формулисали одговоре на српском језику.
21. маја 2026. године разговарали смо о Дану словенске писмености и културе, који се обележава 24. маја, делу браће Ћирила и Методија, стварању ћирилице и глагољице и ширењу писма широм света. Такође смо учврстили своје знање одговарајући на квиз питања.
Наставили смо истраживање српског фолклора: решавали смо српске загонетке и покушавали да рецитујемо српске брзалице и разбрајалице.
Током школске године, одржали смо 10 часова у библиотеци ОШ „Жарко Зрењанин“. Уз велику подршку Снежане Панковић и Исидоре Чубра Пилиповић, учили смо о животима и делима познатих Срба и, након сваког часа, правили смо колаж са кратким информацијама. На крају свих часова, правили смо велики колаж од 10 листова са фотографијама и кратким биографијама. Ови часови не само да упознају ученике са биографијама познатих личности, већ им помажу и да се удубе у српску историју, сазнају више о српским традицијама и истраже уметност, науку и књижевност, што им заузврат помаже да науче нови вокабулар и прошире свој круг знања.
А серију часова започели смо животом и делом патријарха Павла и сазнали зашто га називају духовним оцем српског народа.
Упознавши другие познате Србе, сазнали смо:
– Исидора Секулић је прва жена академик у српској историји.
– Песникиња и уметница Милена Павловић-Барили била је једна од најцењенијих авангардних уметница. Њен рад је био високо признат у Европи и Америци.
– Милева Марић, супруга познатог научника Алберта Ајнштајна, можда је била сарадница и коауторка дела свог мужа.
– Десанка Максимовић је изузетна српска лирска песникиња.
– Милунка Савић је најодликованија жена-војник у историји Србије, коју су Французи назвали „српска Јованка Орлеанка“ због њене изузетне храбрости.
– Надежда Петровић, уметница и једна од пионирки ратне фотографије, увела је савремене европске трендове у српску уметност и током 15 година прешла је са реализма на импресионизам и фовизам.
– Милица Стојадиновић-Српкиња је прва српска песникиња.
– Јелена Анжујска је краљица Србије, која је поставила темеље образовања, доброчинства и духовног живота своје земље и канонизована је као светитељка.
– Милица Хребељановић је кнегиња, која је спасила Србију од потпуног уништења у најкритичнијем тренутку историје и канонизована је као светитељка.
Један од наших часова посветили смо упознавању са делом Бранка Ћопића „Доживљаји мачка Тоше“. Час је био у облику квиза: деца су решавала задатке и покушавала да погоде главног јунака, његову личност и зашто се он налазио у таквим смешним ситуацијама. Такође су размишљали о поукама ове књиге. На крају часа, прочитали смо одломак из књиге, и било је тешко не смејати се, јер је Бранко Ћопић мајстор речи, а његови описи доживљаја мачка Тоше никога неће оставити равнодушним. Зато је књига Бранка Ћопића „Доживљаји мачка Тоше“ препоручена деци за читање током распуста.
Завршни час је, као и обично, био у облику квиза; деца су понављала шта су научила током године.
Циљ наших часова: да научимо основе српског језика и да се упознамо са вредностима, историјом и културом Србије.
Надамо се да ћемо и следеће године наставити наше фасцинантно путовање у свет српског језика, а познавање руског језика ће само допринети да ово путовање буде још узбудљивије.
Татиана Познановић
